Danas ljudi traze da ih drugi vole: zbog toga i dozivljavaju neuspeh.
Osecaju veliku tugu i razocarenje kada nisu naisli na odgovor Ljubavi od nekoga za koga su mislili da ce im biti prijatelji ili nesto vise od toga. Jedna pesma kaze :
“Trazis da te volim.
Ljubav se ne trazi,
u laticama srca
radja se sama.“
Nekada su ljudi toliko ocajni da se upustaju u prijateljstva i veze koje ne samo da ih ne ispunjavaju, vec ih na sve nacine prazne.
Pisite !
Ipak je jedno nepobitno: nema Ljubavi bez srodnosti medju dusama.
Ljudi se vezuju zajednicom osecanja i ideja, zajednicom ukusa i navika.
Kasnije sve ide svojim tokom !!!
Zato bi i trebalo zapoceti vezu tek onda kada smo ubedjeni u istovetnost misli i namera.
Ponekad naidju dani
kada osecamo jaku dusevnu zelju i potrebu da imamo nekoga pored sebe.
Svima nama je poznat ovaj osecaj .
I tada krenemo u potragu .
Tada prilikom setanja i posmatranja nas osecajni deo duse
stalno i neprekidno prima “razlicite utiske” koje ostavljaju ljudi
koje susrecemo.
Zatim na osecajnom delu nase duse se odrazava
i pokazuje kao prijatno ili neprijatno
svaka pomisao koja se pojavi prilikom posmatranja ljudi.
