Na ovo bi neko mogao da primeti da je žensko telo građeno tako da može da rodi dete - ako beba može da prođe, zašto bi penis, čak i veoma veliki, bio problem? Prilikom ovakvog razmišljanja se zaboravlja da, pored toga što je porođaj izuzetno bolan, prilikom njega se celo telo napreže da to dete izađe napolje - mišići i ceo taj deo tela su građeni tako da se nešto relativno veliko pošalje napolje, a ne da se primi unutra.

Kod ovakvog problema obično se preporučuje da se produži predigra, kako bi se žena dovoljno opustila i kako bi se vagina što je moguće više ovlažila. To, međutim, ne pomaže uvek, naročito ne ako se žena boji zbog veličine. Mogu partneri da se međusobno jako vole, mogu imati inače predivnu vezu - ali je moguće i da se žena istovremeno boji fizičke veličine polnog uda voljene osobe. Da se boji da će je boleti, da će biti povređena. Tada, i uz sve maženje i predigru, može se desiti da se vagina ne ovlaži dovoljno (ili uopšte) i da žena ostane zgrčena.

Tu pomaže nekoliko stvari. Duga predigra se podrazumeva, kao i ženin pokušaj da se opusti (muškarac, naravno, mora biti nežan, strpljiv i pun razumevanja). Korisno je ako žena pokuša s vizuelizacijom - ako se trudi da što jasnije zamisli kako se njih dvoje uklapaju jedno u drugo, umesto da zamišlja mogući bol i povrede. Pomaže i upotreba lubrikanta na bazi vode (potražiti u apoteci ili u seks-šopu), jer će to dodati na vlažnosti. Još jedna stvar koja pomaže je lagano disanje. Ne zaustavljati dah niti disati ubrzano, već u početku sasvim lagano i duboko, a onda uskladiti disanje s disanjem partnera i, istovremeno, s njegovim pokušajima (i, nadamo se, uspesima) prodiranja i kretanjem unutar žene.

Ključno je da se ženin um, emocije i telo usklade u prihvatanju i opuštanju (u svemu tome su neopghodni nežnost, pažnja, strpljenje i razumevanje partnera), pa da normalni seksualni odnos i s "veličinom" bude moguć.