Rečnik kaže da je poljubac "pozdrav izveden čvrstim priljubljivanjem usana i njihovim iznenadnim razdvajanjem". Ako treba da dođemo do pravog značenja reči poljubac, trebalo bi da se obratimo pesnicima, a ne staromodnim osobama koje komplikuju rečnike. Na primjer, Kolridž poljubac naziva "udisanjem nektara".
Šekspir kaže da je poljubac - "pečat" ljubavi.
Marcijal, stari rimski pesnik kaže da je poljubac "miris balzama ekstrahovanog - iz aromatičnog drveća; miris koji donosi prepuni šafran; miris voća koje zri u svojim zimskim zamecima; cvjetne livade u ljeto; ambra zgrijana djevojačkom rukom; cvjetni buket koji privlači pčele."
Poljubac je sve to... i više.
Zašto se poljubac nikada ne može apsolutno definisati? Zato što je svaki poljubac različit od onog prethodnog i onog koji za njime sledi. Baš kao što nema dva ista čoveka, nema ni dva jednaka poljupca. Jer, ljudi su ti koji čine poljupce. Stvarni, živi ljudi koji pulsiraju životom i ljubavlju i izuzetnom srećom.
